Zbog nje su otvarali grobnice u Vatikanu, pominjali su papu i mafiju: 43 godine kasnije usledio obrt u istrazi
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Emanuela Orlandi nestala je 1983. u Rimu, a njen slučaj je decenijama povezivan sa Vatikanom, mafijom i misterioznim pozivima.
- Posle 43 godine, pod istragom je njena drugarica Laura Kazagrande zbog sumnje da je davala neistinite informacije o poslednjim trenucima pre nestanka.
- Novi obrt doneo je i bivši policajac Bruno Bosko, koji je javno osporio ranije zapisnike i dodatno uzdrmao istragu.
Imala je samo 15 godina kada je jednog junskog dana 1983. godine izašla iz muzičke škole u Rimu i zauvek nestala. Emanuela Orlandi, ćerka vatikanskog službenika, za sobom je ostavila porodicu koja je više od četiri decenije čeka, desetine protivrečnih svedočenja, misteriozne telefonske pozive i teorije koje sežu od italijanske mafije do najviših krugova Katoličke crkve.
Sada, 43 godine kasnije, slučaj koji je potresao Italiju dobio je novi obrt: njena nekadašnja drugarica Laura Kazagrande (57) našla se pod istragom zbog sumnje da je tužilaštvu davala neistinite informacije o poslednjim trenucima pre Emanuelinog nestanka.
Posebno uznemirava činjenica da se Laura u svojim ranijim iskazima sećala kako je videla Emanuelu u blizini autobuske stanice, dok je tokom kasnijeg saslušanja tvrdila da se tog susreta više ne seća. Istražiteljima je sumnjivo i to što su navodni otmičari 1983. godine telefonom kontaktirali upravo njenu porodicu.
U međuvremenu se pojavio još jedan neočekivani obrt. U septembru 2026. godine pred kamere italijanske televizije stao je nekadašnji policajac koji je, prema ranijim iskazima, video misterioznog muškarca povezanog sa ponudom za posao koju je Emanuela dobila neposredno pre nestanka. Njegove najnovije tvrdnje dovele su u pitanje deo priče koja se decenijama smatrala važnim tragom.
Otišla na čas flaute, a kući je više nikada nisu videli
Emanuela je rođena 14. januara 1968. godine u Rimu. Odrastala je u Vatikanu, gde je njen otac Erkole Orlandi radio kao službenik Svete stolice. Porodica je godinama živela unutar vatikanskih zidina, a njena svakodnevica bila je sasvim obična za devojčicu tih godina.
Volela je muziku, pohađala časove flaute i pevanja, družila se sa vršnjacima i pravila planove za raspust.
U sredu, 22. juna 1983. godine, krenula je iz porodičnog doma na čas u muzičku školu „Tomazo Ludoviko da Viktorija“, koja se nalazila u blizini trga Sant'Apolinare u centru Rima.
Bio je to put kojim je već mnogo puta prolazila. Međutim, tog popodneva dogodilo se nešto što će zauvek promeniti život njene porodice.
Prema svedočenjima koja su kasnije postala deo istrage, Emanuela je telefonom razgovarala sa sestrom Federikom i spomenula neobičnu ponudu. Nepoznati muškarac navodno joj je predložio da za dobru nadoknadu deli promotivni materijal kozmetičke kompanije „Avon“.
Ponuda je bila primamljiva, posebno za tinejdžerku koja je želela da zaradi nešto novca. Ipak, sestra ju je savetovala da o svemu prvo razgovara sa roditeljima.
Emanuela se nakon nastave nije vratila kući.
Porodica je počela da je traži, a već narednog dana otac je prijavio njen nestanak policiji. Fotografije devojčice ubrzo su osvanule na ulicama Rima, dok su njeni roditelji, brat i sestre čekali bilo kakvu vest.
Tri različite priče drugarice koja ju je možda poslednja videla
Jedna od najvažnijih osoba u rekonstrukciji tog dana postala je Laura Kazagrande, koja je pohađala istu muzičku školu.
Istražitelji su je ispitivali još 1983. godine, ali su njene izjave tokom decenija postajale sve problematičnije.
U prvom iskazu policiji navela je da se sa Emanuelom rastala na autobuskoj stanici linije 70. Međutim, 4. avgusta iste godine ponudila je drugačiju verziju događaja.
Tada je ispričala da je zajedno sa ostalim učenicima prolazila ulicom Korso Rinascimento i da je Emanuela hodala dvadesetak metara iza nje.
Kako je navela, nekoliko puta se okretala kako bi proverila gde se nalaze ostali iz grupe. U jednom trenutku primetila je Emanuelu, ali kada se ponovo okrenula, devojčice više nije bilo.
Više od četiri decenije kasnije, kada je u junu 2024. godine saslušana pred italijanskom parlamentarnom komisijom, njeno svedočenje ponovo se promenilo.
- Ne sećam se da sam je videla. Ne sećam se ničega iz svog iskaza, imam potpunu prazninu u sećanju - izjavila je Laura, prema pisanju italijanskih medija.
Dodala je da joj je u pamćenju ostalo samo to da je Emanuela tog dana zakasnila na čas i da ju je nastavnik zbog toga opomenuo.
Upravo su takve protivrečnosti bile razlog da tužilaštvo u Rimu 19. decembra 2025. godine protiv Laure pokrene istragu zbog sumnje na davanje lažnih informacija.
To ne znači da je osumnjičena za otmicu ili ubistvo Emanuele. Predmet postupka jesu njene izjave istražiteljima i moguće prikrivanje informacija o događajima iz 1983. godine.
Zašto su navodni otmičari zvali baš njenu kuću?
Jedan od najneobičnijih detalja slučaja vezan je za 8. jul 1983. godine, svega šesnaest dana nakon Emanuelinog nestanka.
Tog popodneva, oko 16 časova, telefon je zazvonio u domu porodice Kazagrande.
Sa druge strane veze bio je nepoznati muškarac koji je želeo da prenese poruku namenjenu italijanskoj novinskoj agenciji ANSA.
Na poziv je odgovorila Laurina majka, dok je devojčica zapisivala ono što je nepoznati sagovornik govorio.
Muškarac je tvrdio da je Emanuela oteta zato što je državljanka Vatikana i da se više ne nalazi na teritoriji Italije. Njeno navodno oslobađanje povezivao je sa zahtevom da iz zatvora bude pušten Mehmet Ali Agdža, Turčin koji je 1981. godine pokušao da ubije papu Jovana Pavla Drugog.
Neznanac je pominjao i rok do 20. jula, uz pretnju da će devojčica biti ubijena ako zahtev ne bude ispunjen.
Istražitelje je godinama mučilo pitanje zbog čega je osoba koja se predstavljala kao otmičar kontaktirala baš Laurinu porodicu.
U kasnijim izjavama Laura je navodila da je Emanueli tokom školske godine dala svoju adresu i telefonski broj. Međutim, ni ovaj detalj nije do kraja razjasnio kako su ti podaci završili kod osobe koja je zvala.
Još čudniji trag pojavio se u septembru 1983. godine. U žutoj koverti ostavljenoj u korpi za otpatke pronađena je fotokopija naslovne strane notnog materijala za flautu koji je Emanuela koristila.
Na dokumentu su bili zapisani podaci povezani sa Laurom i još dve devojke iz muzičke škole.
Da li je neko namerno pokušavao da pošalje poruku tim učenicama? Da li su možda znale više nego što su rekle policiji? Ili je sve bilo deo pokušaja da se istraga odvede u pogrešnom smeru?
Na ova pitanja ni danas nema pouzdanog odgovora.
Policajac posle 43 godine promenio priču
Posebno važan deo istrage odnosi se na muškarca koji je Emanueli navodno ponudio posao promovisanja kozmetike.
Njegov identitet nikada nije pouzdano utvrđen, a pojedini svedoci tvrdili su da je u blizini mesta nestanka viđen muškarac povezan sa automobilom marke BMW zelene boje.
Jedan od ljudi koji su tada dali informacije policiji bio je Bruno Bosko, nekadašnji policajac čiji se iskaz godinama pominjao među važnim tragovima.
Međutim, u emisiji „Filorosso“, emitovanoj 29. septembra 2026. godine na italijanskoj televiziji RAI, Bosko je izneo neočekivane tvrdnje. Dovodeći u pitanje ono što je ranije zabeleženo u policijskim dokumentima, izjavio je da su pojedini navodi iz zapisnika izmišljeni.
- Ono što je napisano u zapisnicima sve je izmišljeno - rekao je Bosko, prema pisanju lista „Il Fatto Quotidiano“.
Dodao je da je četiri decenije trpeo pritisak zbog ovog slučaja i da sada, kada više ne nosi uniformu, želi da govori slobodno.
Njegovo istupanje izazvalo je nove polemike, jer se postavlja pitanje zašto bi neko posle toliko vremena osporavao sopstveno ranije svedočenje.
U istoj emisiji novinari su pokušali da razgovaraju i sa Laurom Kazagrande, koja godinama nije davala televizijske intervjue.
Umesto odgovora o istrazi, usledila je neprijatna razmena reči. Dok je ulazila u automobil, Laura je od novinara zatražila da se skloni, upozoravajući ga da bi mogla da ga udari vozilom.
- Sklonite se, inače ću vas pregaziti. Mogla bih da vas povredim - rekla je, prema izveštaju italijanskih medija.
Ovaj susret nije pružio odgovore o Emanuelinom nestanku, ali je dodatno privukao pažnju na ponašanje svedoka čije se izjave proveravaju.
Telefonski pozivi otmičara, atentat na papu i glas devojke koja moli za pomoć
Prvih nedelja nakon Emanuelinog nestanka porodica je primala pozive nepoznatih ljudi. Neki su tvrdili da su je videli, drugi da znaju gde se nalazi.
Jedan od prvih misterioznih poziva stigao je od mladića koji se predstavio kao Pjerluiđi. On je govorio o devojci koja odgovara Emanuelinom opisu, a naveo je i detalje o njenom izgledu koji tada nisu bili poznati široj javnosti.
Nedugo zatim javio se i muškarac poznat kao „Amerikanac“, čiji je glas imao strani naglasak. Njegove poruke bile su mnogo ozbiljnije.
Tvrdio je da je Emanuela oteta i da njena sloboda zavisi od oslobađanja Mehmeta Alija Agdže, koji je 13. maja 1981. godine pucao na papu Jovana Pavla Drugog na Trgu Svetog Petra.
U jednom trenutku pojavila se i audio-kaseta na kojoj se čuo ženski glas koji je delovao kao da pripada osobi u nevolji.
Porodica je pokušavala da utvrdi da li je reč o Emanueli, ali autentičnost snimka nikada nije pouzdano dokazana.
U međuvremenu su stizale nove poruke, zahtevi i navodni dokazi da otmičari poseduju njene lične stvari. Ipak, nijedan trag nije pružio pouzdanu potvrdu gde se devojčica nalazi, niti da je zaista bila u rukama ljudi koji su se javljali telefonom.
Papa Jovan Pavle Drugi više puta je javno apelovao da bude oslobođena, a slučaj je postao međunarodna vest.
Nestanak još jedne devojčice pokrenuo je novu teoriju
Samo četrdesetak dana pre nestanka Emanuele Orlandi, u Rimu je bez traga nestala i petnaestogodišnja Mirela Gregori.
Ona je 7. maja 1983. godine izašla iz svog doma nakon telefonskog poziva i više se nije vratila.
Sličnost ova dva slučaja bila je toliko uznemirujuća da su istražitelji godinama proveravali mogućnost da su povezani.
Pojedini ljudi koji su se predstavljali kao Emanuelini otmičari pominjali su i Mirelu, čime je dodatno podgrejana pretpostavka da iza oba nestanka stoji ista grupa.
Međutim, ni nakon decenija istraživanja nije pronađen dokaz koji bi potvrdio zajedničkog počinioca.
Italijanska parlamentarna komisija je u svom izveštaju iz aprila 2026. godine dva slučaja razmatrala odvojeno, dok je posebna pažnja u istrazi Emanuelinog nestanka ponovo usmerena na ljude iz njenog neposrednog okruženja.
Mafijaški bos sahranjen u crkvi: Grobnica otvorena zbog Emanuele
Jedna od najkontroverznijih teorija pojavila se kada je slučaj povezan sa rimskom kriminalnom organizacijom „Banda dela Maljana“.
U središtu ove priče našao se Enriko de Pedis, jedan od vođa kriminalne grupe, koji je ubijen 1990. godine.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je sahranjen u bazilici Sant'Apolinare, nedaleko od muzičke škole koju je Emanuela pohađala.
Godine 2005. u italijansku televizijsku emisiju „Chi l'ha visto?“ stigao je anonimni poziv koji je nagoveštavao da odgovor na misteriju treba tražiti upravo u njegovoj grobnici.
Usledile su godine spekulacija o mogućoj umešanosti mafije, njenim vezama sa vatikanskim finansijama i navodnim pokušajima ucene.
U maju 2012. godine istražitelji su otvorili De Pedisovu grobnicu. Međutim, u njoj nisu pronašli Emanueline ostatke.
Mafijaška teorija nastavila je da se pojavljuje u medijima, ali nije rezultirala dokazom koji bi razrešio nestanak devojčice.
Da li je Emanuela godinama bila zatočena u Londonu?
Još jedna od teorija koje su godinama izazivale veliku pažnju odnosila se na mogućnost da Emanuela nije ubijena ubrzo nakon nestanka, već da je tajno odvedena iz Italije.
Prema ovoj verziji događaja, mogla je da bude prebačena u London, gde je navodno godinama živela u ustanovi povezanoj sa Katoličkom crkvom.
U javnosti su se pojavljivali i dokumenti koji su navodno govorili o troškovima njenog boravka u inostranstvu, ali njihova verodostojnost ostala je sporna.
Porodica je tokom decenija proveravala različite informacije, od navodnih susreta sa Emanuelom u inostranstvu do tvrdnji da je njen život nastavljen pod drugim identitetom.
Međutim, nikada nije pronađen pouzdan dokaz da je zaista boravila u Londonu ili da je preživela nestanak.
Upravo odsustvo materijalnih dokaza jedan je od najvećih problema ove istrage: tokom 43 godine nije pouzdano utvrđeno ni da li je Emanuela još bila živa nakon 22. juna 1983. godine.
Anonimna poruka dovela istražitelje do dve grobnice u Vatikanu
Godine 2019. pojavila se još jedna informacija koja je porodici nakratko vratila nadu.
Na osnovu anonimne dojave, pažnja je usmerena na dve stare grobnice na Teutonskom groblju unutar Vatikana.
Poruka je upućivala na skulpturu anđela i mesto na koje njegova ruka pokazuje.
Vatikan je prihvatio zahtev za proveru, pa su 11. jula 2019. godine, u prisustvu predstavnika porodice i nadležnih službi, otvorene dve grobnice.
Rezultat je bio potpuno neočekivan.
U grobnicama nije pronađeno telo Emanuele Orlandi. Štaviše, ispostavilo se da su prostori koje su istražitelji otvorili bili prazni.
Naknadno su proveravani i drugi prostori povezani sa grobljem, ali ni te pretrage nisu donele odgovor koji je porodica čekala.
Brat Pjetro više od četiri decenije odbija da odustane
Dok su se smenjivale teorije, svedoci i istražitelji, jedna osoba nije prestajala da zahteva istinu: Emanuelin brat Pjetro Orlandi.
Godinama je učestvovao u televizijskim emisijama, obraćao se institucijama i tražio pristup dokumentima koji bi mogli da rasvetle sudbinu njegove sestre.
Porodica je više puta isticala da želi odgovor na osnovno pitanje – šta se dogodilo Emanueli i ko je odgovoran za njen nestanak.
Posebnu nadu probudila je odluka Vatikana da u januaru 2023. ponovo otvori istragu, a zatim i postupci italijanskog tužilaštva i parlamentarne komisije.
Pjetro je pozdravio i odluku da se dodatno ispitaju protivrečnosti u izjavama Laure Kazagrande.
- Ovo je važna vest i drago mi je što tužilaštvo istragu vodi poverljivo. To znači da joj pristupa potpuno ozbiljno - izjavio je nakon što je objavljeno da se Laura nalazi pod istragom.
Posle 43 godine, istraga se vraća na poslednje minute njenog života
Posle svih teorija o tajnim službama, međunarodnom terorizmu, mafiji i vatikanskim finansijama, istraga se ponovo usmerava na jedno naizgled jednostavno pitanje: ko je poslednji video Emanuelu Orlandi i šta se zaista dogodilo ispred muzičke škole tog 22. juna?
Video: Nakon pet godina nestala osoba se proglašava mrtvom